Поздрав из Вагана

Село се састоји од живописних засеока — Ескићи, Кутићи, Пезеровићи, Бибићи, Гламочаци — гдје презимена и славе (Ђурђевдан, Мратиндан, Никољдан...) свједоче о дубокој укоријењености традиције.
‍
Село је познато и по узгоју теглећих коња и столарском занату — изради самара, koji се овдје одржао генерацијама. На археолошком налазишту у Хадровцима пронађени су остаци праисторијског коваштва.

Историја Вагана сеже у неолит. Иако у османским пописима из 1604. није споменуто под садашњим именом, село је несумњиво постојало. Од 1879. године подаци о становништву биљеже стални раст.

У селу се налази Crkва Светог архангела Гаврила, освештана 2013. године, као и спомен-плоча са ликовима 21 погинулог борца ВРС-е.
Захваљујући акцији „1001 школа у БиХ", Ваганe добијају модерну школу 1977. године, са шест учионица и теренском амбулантом.

Ваганe крију још блага — на старом римском путу, уз некрополу стећака звану Дивовско гробље, налази се и стара дрвена crkва Св. Николе из 18. вијека (у близини Јаворана). Овдје расте и Жута буква, природни споменик.