Котор Варош — Град историје и природне љепоте
Стари град Котор, који се под истим именом помиње још у 9. вијеку, био је срце средњовјековне државе Хрваинића — природна тврђава на литицама изнад ријеке Бобас, са бедемима који и данас свједоче о славним временима.
У вријеме аустроугарске управе, 1879. године, долази до ширења насеља и његовог спајања са трговачким језгром Варош, чиме 1894. године настаје званичан назив Котор Варош.
Историја
Котор Варош, смјештен у живописној долини ријеке Врбање, једно је од најстаријих и историјски најзначајнијих мјеста овог дијела Босне и Херцеговине. Први писани помен ове вароши датира из далеког 14. вијека.
Стари град Котор, који се под истим именом помиње још у 9. вијеку, био је срце средњовјековне државе Хрваинића — природна тврђава на литицама изнад ријеке Бобас, са бедемима који и данас свједоче о слави прошлих времена.
Током османске владавине, насеље добија оријентални изглед — развија се као касаба са више махала, џамијом, чесмама и живом чаршијом. Занатство и трговина доживљавају процват.
У вријеме аустроугарске управе, 1879. године, долази до ширења насеља и његовог спајања са трговачким језгром Варош, чиме 1894. године настаје званичан назив Котор Варош. Са доласком Аустроугарске 1878. године, почиње епоха модернизације — граде се нове административне зграде, школе и путеви.
Ипак, народно предање и писани траг на полеђини старе иконе у цркви брвнари у Јаворанима, коју је даривао Симо Радоњић, открива да је ime Котор Варош у употреби било већ 1833. године, у доба Османске управе.
У току 20. вијека, посебно након Другог свјетског рата, настаје индустријска експанзија. Оснивају се фабрике, међу којима су најпознатије у дрвној и текстилној индустрији.
Култура и традиција
Котор Варош је мјесто гдје се вековна традиција сусреће са савременим животом. Град и околна села препознатљиви су по богатом културном животу, гостољубивости становништва и очуваној нематеријалној баштини.
Дани Котор Вароша, традиционална љетна манифестација која спаја музику, народне игре, изложбе и спортске догађаје, слави дух заједништва и културну разноликост.
Смотра фолклора окупља културно-умјетничка друштва која кроз игру и пјесму чувају богату традицију овог краја.
Ликовна колонија на Тргу постала је препознатљив догађај међу умјетницима широм Републике Српске.
Вјерско насљеђе и духовни живот
Кроз векове, Котор Варош је био мјесто суживота различитих вјерских заједница. Тиме је формирана разнолика духовна и културна баштина која се данас огледа у бројним храмовима и обичајима.
Саборна црква Рођења Пресвете Богородице у центру града, саграђена 1922. године, представља један од најзначајнијих православних објеката у региону.
Манастир Липље у близини КВ — у народу вјековима је био духовни уточиште и центар писмености.
У мјесним заједницама налазе се бројне православне и католичке цркве, као и џамије, које свједоче о духовном мозаику овог краја.
Обичаји везани за вјерске празнике — као што су Божић, Васкрс, Ђурђевдан, Илиндан и Бајрам — дубоко су укоријењени у породични и друштвени живот становништва.
Стари занати и рукотворине
До појаве индустријализације, становништво Котор Вароша се у великој мјери ослањало на занатску производњу. Многи од тих заната преносили су се генерацијама и били основа економског живота.
Пекари, ковачи, опанчари, калајџије и абаџије били су незаобилазни у свакој вароши.
Дрворезбари и градитељи воденица у селима попут Масловара и Ободника били су познати широм региона.
Ткаље и везиље, углавном жене, стварале су прелепе предмете од вуне и лана — прегаче, чарапе, појасеве и ћилиме, од којих се неки и данас чувају у домаћинствима као породичне реликвије.
