Историјска баштина Котор Вароша
Средњовјековни коријени
Подручје Котор Вароша насељено је још у праисторији, о чему свједоче бројни археолошки локалитети расути по општини. У средњем вијеку ово подручје улазило је у састав босанске жупе Врбање и помиње се у историјским изворима још из 14. вијека.
Тврђаве, некрополе и остаци старих насеобина тихи су свједоци тих далеких времена. Посебно вриједни пажње су стећци — монументални средњовјековни надгробни споменици јединственог облика и украса, уврштени на УНЕСКО листу свјетске баштине. На неколико локалитета у општини сачувани су у изузетном стању и представљају обавезну посјету за сваког путника.
Османско доба
Османским освајањем у 15. вијеку Котор Варош добија нове архитектонске и културне слојеве. У том периоду настају џамије, чаршије и карактеристична оријентална урбана структура. Иако су многи објекти из тог периода страдали кроз вјекове, трагови османске архитектуре и даље су видљиви у структури старог дијела града.
Период османске управе оставио је дубок траг и у народним обичајима, топонимима и усменој традицији овог краја — слој културе који се и данас осјећа у свакодневном животу мјештана.
Аустроугарски период — темељи модерног града
Крај 19. и почетак 20. вијека доносе аустроугарску управу и са њом систематску изградњу. Управне зграде, школе, путеви и мостови из тог доба дали су Котор Варошу физиономију коју дјелимично препознајемо и данас.
Аустроугари су регулисали ријеку Врбању, изградили саобраћајну инфраструктуру и увели институције које су убрзале развој читаве општини. Управо у том периоду Котор Варош добија карактер варошице са уређеним јавним простором и препознатљивом урбаном сликом.
Цркве и манастири
Духовна баштина Котор Вароша неодвојива је од православних цркава и манастира који красе ово подручје. Црква Успења Пресвете Богородице у самом граду један је од најзначајнијих сакралних објеката, чија архитектура спаја различите стилске утицаје и свједочи о вјековима вјерског живота.
У широј општини налазе се и мање сеоске цркве, скривене међу шумама и брдима, које чувају фреске, иконе и рукописе непроцјењиве вриједности. Свака од њих прича причу о заједници која ју је изградила и одржала кроз највеће историјске олује.
Савјети за посјетиоце
Најбоље вријеме за обилазак историјских локалитета је у прољеће и јесен, када је вријеме умјерено и природа у пуном сјају. Препоручујемо да посјету организујете преко Туристичке информативне организације Котор Варош, која може обезбиједити локалног водича и детаљне информације о сваком локалитету.
Понесите удобну обућу, воду и фотоапарат — баштина Котор Вароша заслужује да буде забиљежена и подијељена са свијетом.